Doktor Petar Borović alarmirao Srbe: Ovi vreli dani mogu biti OPASNI po zdravlje ljudi, jedna grupa najugroženija

''U Srbiji 46 odsto ljudi ima povišen krvni pritisak, dok njih 47 odsto ima povišene masnoće. Kada se desi da kod istog čoveka budu oba faktora, ubrzano dolazi do srčanog i moždanog udara", kaže kardiolog dr Petar Borović.

Povišen krvni pritisak u kombinaciji sa povišenim masnoćama, ali i lošom ishranom, stesnim životom i bez fizičke aktivnosti dobitna je kombinacija za srčani ili moždani udar, ističe dr Borović.

- Znači, živeti zdravo, sniziti pritisak, sniziti masnoće i onda nema problema kada se desi nagla promena vremena - kaže dr Borović.

Simptomi na koje se odmah mora reagovati

Svaki četvrti čovek, koji ima problema sa srcem, nema nikakve simptome, kaže dr Borović.

- Kod većine koja ima simptome, u stresnim situacija počinje bol koji ide u levo rame i spušta se duž ivice leve ruke. Kada se tako nešto oseti, odmah treba otići kod lekara da se uradi EKG. Ukoliko osetimo simptome u automobilu, odmah treba stati, parkirati se i pozvati Hitnu pomoć. Problem sa srcem prepoznaćete i po tome što se bol nekada širi i u vilicu ili u stomak. To su znaci da treba odmah proveriti krvni pritisak i otići kod lekara - kaže dr Borović za "Prva" TV.

Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC "Dragiša Mišović" izjavio je nedavno da nagla promena vremena generalno utiče na krvne sudove i da se usled takvih vremenskih prilika neretko događaju hipertenzivne reakcije, ali i tromboze. Kako je istakao, leti je problem veći sa krvnim sudovima, jer se oni šire na visokim temperaturama, pa češće dolazi do kolapsa.

- U slučaju infarkta što kraća reakcija, to bolje. Prvo je bitno da pacijent prepozna simptome i da što pre pozove Hitnu pomoć. Hitna pomoć se brzo odaziva na pozive za bolu u grudima, pošto je to kod njih crveni poziv. Od tog momenta postavljanja dijagnoze infarkta je bitno definisati vreme koje je potrebno da pacijenta lečimo na neki konzervativni način ili će da ide u angiosalu da dobije stent - objašnjava dr Dragišić.

Kada je u pitanju infarkt, sistem je organizovan tako da se gubitak vremena svede na minimum.

- U tom akutnom infarktu vreme je jako bitno, da bi se spasio taj srčani mišić. Što je duži protok vremena, veća šteta se čini srčanom mišiću. To su stvari gde se greške ne tolerišu i gde su brze odluke jako važne - objašnjava dr Dragišić.

Kada zaboli, već je kasno

- Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli već je kasno! Najčešća komplikacija tog povišenog pritiska je u stvari infarkt srca ili moždani udar. Najčešći su naši pacijenti ti koji su nekada imali pritisak, čak su se možda nekada i javili, i lečeni su. Onda su taj pritisak doveli do nekih normalnih vrednosti i smatrali da su se izlečili. I onda nam posle nekih desetak godina dolaze kao ti hitni slučajevi u angiosalu. Jako je bitno voditi računa o pritisku i visini masnoća u krvi, kao i o prisustvu šećerne bolesti. To su sve faktori rizika za srčani i moždani udar - kaže dr Dragišić za "Prva TV.

"Batut" upozorio na visoke temperature

Zbog ovog toplotnog talasa i "Batut" je upalio narandžaste alarme, koji znače da su vremenski uslovi opasni po zdravlje.

Narandžasta polja u "Batutovoj" tabeli znači da se u tim mestima očekuje vreme rizično po zdravlje.

Biometeorološka prognoza Batuta

- Povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog udara, naročito kod osetljivih populacionih grupa - mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti. Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, odnosno poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine) - navodi se na sajtu "Batuta.

Bonus video:

(Espreso/blic/Sofija Vulićević/prenela T.M.)